Пресудом Опћинског суда у Љубушком, усвојен је захтјев осуђеног Јозе Росе те је казна затвора у трајању од 11 мјесеци замијењена новчаном казном у износу од 33.000,00 КМ, коју је обвезан платити у корист Прорачуна Федерације Босне и Херцеговине.

Против наведене одлуке, осуђени Росо је поднио жалбу предлажући да се казна затвора замијени на начин да се 1 дан затвора изједначи са најнижим дневним износом новчане казне који износи 1/60 а највише 1/3 посљедње службено објављене просјечне мјесечне нето плаће запослених у Федерацији Босне и Херцеговине коју објављује Федерални завод за статистику.

Овај суд је пресуду Опћинског суда у Љубушком оцијенио правилном и законитом обзиром да је одредбом чланка 43 а) КЗ ФБиХ, јасно прописано да ће се изречена казна затвора у трајању до 1 године, на захтјев осуђеника замијенити новчаном казном која се плаћа у једнократном износу у року од 30 дана, с тим да се казна затвора замјењује новчаном казном тако што се сваки дан изречене казне затвора изједначује са 100 КМ ако се новчана казна утврђује у одређеном износу.

С тим у вези, првоступањски суд је правилно примијенио одредбу чланка 43 а) КЗ ФБиХ, на начин да је казну затвора у трајању од 11 мјесеци претворио у новчану казну, сматрајући да мјесец има 30 дана и сваки дан казне затвора изједначио са 100,00 КМ, па је одлучивши на тај начин истовремено оцијенио да је једини могући поуздан начин утврђивања новчане казне тај да се новчана казна утврди у одређеном износу, тако да је као коначан износ новчане казне утврђен износ од 33.000,00 КМ.

Из предњег произлази да је законска одредба на коју се позива жалба и то текст одредбе чланка 43 а) Казненог закона Федерације Босне и Херцеговине како је гласио објављен у Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине број: 42/10, измијењен на начин да су чланком 3 Закона о измјенама и допунама Казненог закона Федерације Босне и Херцеговине (Службене новине Федерације Босне и Херцеговине број: 46/16) брисане ријечи чланка 43 а) КЗ ФБиХ које гласе: „са једним дневним износом новчане казне или“.

Посљедично наведеном, неутемељени су и сви жалбени наводи у погледу образлагања примјене наведене одредбе, обзиром да иста више није на правној снази, тј. брисана је на начин претходно образложен па је с тим у вези неутемељено и позивање на примјену одредбе чланка 47 ставак 7 КЗ ФБиХ која прописује најнижи дневни износ новчане казне, који више не постоји као начин замјене казне затвора новчаном казном у смислу чланка 43 а) КЗ ФБиХ.