Окружни суд у Добоју, дана 14.05.2024. године, неправоснажном пресудом осудио је оптуженог А.П. због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. Кривичног закона СФРЈ и на основу истог  законског члана  и  чланаова 33.  38. 41. став 1. и 50. став 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије изрекао казну затвора у трајању од 8 (осам) година.

            На основу члана 50. став 1. Кривичног закона СФРЈ оптуженом се у изречену казну затвора урачунава вријеме проведено у притвору почев од 24.10.2023. године, као дана лишења слободе, па надаље.

            На основу члана 108. став 3. ЗКП РС оштећени Ј.С. и оштећена, као угрожени свједок под псеудонимом „X-1“ се упућују да имовинскоправне захтјеве могу остваривати у парничном поступку.

            На основу члана 99. став 1. ЗКП РС оптужени се обавезује да надокнади трошкове кривичног поступка и то износ од 4.226,79 КМ на име стварних трошкова, те износ од 800,00 КМ на име паушала у року од 30 дана од дана правноснажности ове пресуде.

            Пресудом овог суда оптужени је оглашен кривим што је за вријеме оружаног сукоба који се одвијао на простору Босне и Херцеговине, између Војске Републике Српске са једне стране и Хрватског Вијећа Одбране и Армије  Босне и  Херцеговине, са друге стране, супротно правилима Међународног права, кршећи  одредбу члана 3. став 1. тачка а) и ц) ИВ Женевске Конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата или оружаног сукоба од 12. августа 1949. године, као припадник војне полиције ХВО у логору на стадиону Фудбалског клуба „Полет“ и у старој згради полиције у Босанском Броду, у којима су се налазили затворени цивили српске националности, који нису били војно организовани, нити су учествовали у непријатељствима, у временском периоду од мјесеца априла до септембра 1992. године учествовао у наношењу повреда тјелесног интегритета, противзаконитом затварању и силовању цивилних лица на начин да је:

1. у временском периоду од мјесеца априла до маја 1992. године, нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Ј.С. који је био као цивил заробљен у логору у Босанском Броду, на начин да је истог у старој згради полиције у Босанском Броду, сам и заједно са другим за сада непознатим припадницима ХВО, у више наврата тукао шакама и полицијском палицом по цијелом тијелу, да би и дана када је био православни Васкрс 1992. године пришао оштећеном и питао га: „који је данас дан“, па када му је оштећени одговорио да је православни васкрс, задао му ударац шаком у предјелу лица,

2. дана 19.06.1992. године, заједно са другим за сада непознатим припадницима ХВО, без налога, противправно лишио слободе цивилно лице оштећену С.К. те исту потом одвео у зграду војне полиције у Босанском Броду, гдје је оштећена остала неколико сати,

3. у логору на стадиону Фудбалског клуба „Полет“ у Босанском Броду у коме су се налазили затворени цивили српске националности, током мјесеца септембра 1992. године, а након што је оштећена „X1“ ухапшена и приведена у наведени затвор, у више наврата тражио да исту изведу из просторије у којој је била смјештена и одведу у просторију која се налазила у поткровљу наведеног објекта гдје је оптужени оштећену више пута силовао, наносећи јој на тај начин велику патњу и бол,

дакле, кршећи правила Међународног права за вријеме оружаног сукоба учествовао у наношењу повреда тјелесног интегритета, противправном лишавању слободе и силовању.

            Према оптуженом је рјешењем овог суда продужен притвор по основу из члана 197. став 1. тачка а) Закона о кривичном поступку Републике Српске, који може трајати до правноснажности пресуде, а најдуже док не протекне вријеме трајања казне изречене у првостепеној пресуди.