• logo
  • osnovna stranica
  • Окружни суд у Добоју

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Осуђен за ратни злочин

    26.02.2021.

    Окружни суд у Добоју донио је дана 24.02.2021. године  пресуду којом је оптужени Станиша Миљановић са боравиштем у Добоју,  оглашен кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, преузетог закона  и  осуђује на  казну затвора у трајању од по 2 (двије ) године и 6 (шест) мјесеци.

      

    Оптужени  Станиша Миљановић.са боравиштем у Добоју.  


    К Р И В    ЈЕ

           

    што  је:

     

                Кршећи правила међународног права, садржана у члану 3. став 1 тачка а) Четврте женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата од 12.08.1949. године и члану 13. став 2 у вези са чланом 4. став 1 и 2 тачка а) Допунског протокола уз наведену конвенцију о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба од 08.06.1977. године (Протокол ИИ), за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, између организованих оружаних снага Војске Републике Српске, с једне стране и Армије БиХ и Хрватског вијећа обране, са друге стране, у временском периоду од почетка мјесеца маја 1992. године до краја љета 1992. године, као стражар у Окружном затвору у Добоју, физичким злостављањем према цивилним лицима бошњачке и хрватске националности, а након њиховог привођења са цијелог подручја општине Добој у Окружни затвор, наносио повреде тјелесног интегритета на начин да је: 

     

    Средином мјесеца маја 1992. године, нарушио тјелесни интегритет оштећеног  Хидић Ешефа, на начин да је у тренутку када су се затвореници враћали из тоалета, из групе издвојио  оштећеног, одвео га у вешерај и истом задао више удараца палицом по глави и другим дијеловима тијела.   

     

    Дана 08.06.1992.године наносио повреде тјелесног интегритета оштећеном Мешић Суљи на начин да је дошао пред ћелију у којој се Мешић налазио, те је истом наредио да провуче главу  кроз мали прозор на вратима ћелије,  а затим га ухватио за косу и задао више удараца у главу,  од чега је један ударац био и дршком ножа у предјелу чела, након чега је откључао врата ћелије и ушао у ћелију,  а потом оштећеном задао два ударца- убода ножем и то један с предње стране изнад срца према пазуху, а други ударац- убод у предјелу лијевог бубрега,  од чега је оштећени почео да крвари, да би у периоду од 03.05.1992.године па до 05.10.1992.године још у неколико наврата,  тукао оштећеног  на начин да му прво нареди да провуче главу на шалтер од врата ћелије,  гдје се доноси храна,  потом га хватао рукама за косу и вукао, а  онда му задавао ударце по глави.

     

    У временском периоду од мјесеца јуна 1992.године,  па до краја љета 1992.године,  у више наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Ибраковић Шабана, на начин да је,  сам или заједно са осталим чуварима,  тукао  оштећеног дрвеном палицом по глави.

     

    Неутврђеног дана у мјесецу јуну 1992. године, у кругу затвора у Добоју, нарушио тјелесни интегритет оштећеном Јелеч Стјепану, на начин да је оштећеног ошамарио  а након чега је  истом запалио одјело.

     

    Неутврђеног дана током љета 1992. године, дошао до ћелије у којој се налазио оштећени Типура Илија, наредио оштећеном да дође до врата, а затим кроз решетку провукао руку и повукао истог до решетки да је оштећени главом ударио о решетке, а након тога је извукао нож и приближио до главе оштећеног, када су остали затвореници у ћелији одвојили оштећеног од оптуженог, да би у још неколико наврата, сам или са другим стражарима, тукао оштећеног задајући му ударце по цијелом тијелу.

     

    Током љета 1992.године нарушавао тјелесни интегритет оштећених Ковачевић Мустафе,   Пиера Амера, Крџалић Хасана, и Шехић Омера док су пролазили ходником у вц,  на начин да је Ковачевић Мустафу више пута ударио палицом по глави,  Пиера Амера  ударио два до три пута отвореном шаком шамаром по глави и ногом два –три пута  шутнуо од позади, Крџалић Хасана у више наврата ударао палицом, а Шехић Омера када је једне суботе дошао у затвор прво питао” Зашто данас ниси отишао на посао”,  а Шехић му је одговорио “Нисам ја за то крив,  нисте ме позвали”,  након чега је дршком ножа ударио Шехић Омера у предјелу носа сломивши му носну кост.

     

    Током мјесеца јула 1992.године, у више наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Шехић Изета, ударајући га рукама, палицом и ногама по цијелом тијелу, а тачно неутврђеног дана у мјесецу јулу  1992. године, након што га је оштећени замолио да га пусти да оде у тоалет,  истог  извео из ћелије  и у ходнику лактом га ударио у лијеву страну лица,  избивши му том приликом  два зуба, након чега га је пустио да оде у тоалет, а по повратку оштећеном задао више удараца пиштољем по глави.

     

    У временском периоду од мјесеца јула до августа 1992. године, у више наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Старчевић Рифата на начин да је истог тукао рукама по глави када су затвореници извођени у круг затвора, да би и једне прилике када је оштећени требао да унесе храну у ћелију истог ударао рукама по глави, лицу и потиљку.

     

                Дакле, за вријеме оружаног сукоба, кршећи правила међународног права, физичким злостављањем према цивилном становништву нарушавао њихов тјелесни интегритет,

     

                 чиме је  починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1 Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,  преузетог закона,

     

                 па га суд примјеном истог законског прописа и члана  33,  38,  42. став 1. тачка 2. и 43. став 1. тачка 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, преузетог закона

                

    ОСУЂУЈЕ

     

    НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 2 (ДВИЈЕ) ГОДИНЕ И 6 (ШЕСТ) МЈЕСЕЦИ

     

                  На основу члана 50.став 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,  преузетог закона, оптуженом се у казну затвора урачунава вријеме проведено у притвору почев од 30.01.2020.године  до 29.05.2020.године. 

     

                   На основу члана 99. став 4. Закона о кривичном поступку Републике Српске оптужени се ослобађа у цијелости накнаде трошкова  кривичног поступка из члана 96.став 2. тачка а) до е) Закона о кривичном поступку Републике Српске који падају на терет буџетских средстава,  а на основу члана 101. Закона о кривичном поступку Републике Српске нужни издаци оптуженог и награда и нужни издаци његовог браниоца   падају на терет буџетских средстава. О висини трошкова  суд ће донијети посебно рјешење кад се ти подаци прибаве.

     

                   На основу члана 108. став 3. Закона о кривичном поступку Републике Српске оштећени  Мешић Суљо сходно постављеном  имовинско правном  захтјеву у цјелини се упућује на парнични поступак, док остали оштећени и чланови њихових породица  се упућују да имовинско правне захтјеве могу остварити у парничном поступку.

               

                Доношење неправоснажне пресуде против Станише Миљановића са боравиштем у   Добоју не значи да је та особа заиста и одговорна за почињење кривичног дјела. Према принципу презумпције невиности, свако се сматра невиним за кривично дјело, док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица.

    Приказана вијест је на:
    365 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    Осуђен за ратни злочин

    26.02.2021.

    Окружни суд у Добоју донио је дана 24.02.2021. године  пресуду којом је оптужени Станиша Миљановић са боравиштем у Добоју,  оглашен кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, преузетог закона  и  осуђује на  казну затвора у трајању од по 2 (двије ) године и 6 (шест) мјесеци.

      

    Оптужени  Станиша Миљановић.са боравиштем у Добоју.  


    К Р И В    ЈЕ

           

    што  је:

     

                Кршећи правила међународног права, садржана у члану 3. став 1 тачка а) Четврте женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата од 12.08.1949. године и члану 13. став 2 у вези са чланом 4. став 1 и 2 тачка а) Допунског протокола уз наведену конвенцију о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба од 08.06.1977. године (Протокол ИИ), за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, између организованих оружаних снага Војске Републике Српске, с једне стране и Армије БиХ и Хрватског вијећа обране, са друге стране, у временском периоду од почетка мјесеца маја 1992. године до краја љета 1992. године, као стражар у Окружном затвору у Добоју, физичким злостављањем према цивилним лицима бошњачке и хрватске националности, а након њиховог привођења са цијелог подручја општине Добој у Окружни затвор, наносио повреде тјелесног интегритета на начин да је: 

     

    Средином мјесеца маја 1992. године, нарушио тјелесни интегритет оштећеног  Хидић Ешефа, на начин да је у тренутку када су се затвореници враћали из тоалета, из групе издвојио  оштећеног, одвео га у вешерај и истом задао више удараца палицом по глави и другим дијеловима тијела.   

     

    Дана 08.06.1992.године наносио повреде тјелесног интегритета оштећеном Мешић Суљи на начин да је дошао пред ћелију у којој се Мешић налазио, те је истом наредио да провуче главу  кроз мали прозор на вратима ћелије,  а затим га ухватио за косу и задао више удараца у главу,  од чега је један ударац био и дршком ножа у предјелу чела, након чега је откључао врата ћелије и ушао у ћелију,  а потом оштећеном задао два ударца- убода ножем и то један с предње стране изнад срца према пазуху, а други ударац- убод у предјелу лијевог бубрега,  од чега је оштећени почео да крвари, да би у периоду од 03.05.1992.године па до 05.10.1992.године још у неколико наврата,  тукао оштећеног  на начин да му прво нареди да провуче главу на шалтер од врата ћелије,  гдје се доноси храна,  потом га хватао рукама за косу и вукао, а  онда му задавао ударце по глави.

     

    У временском периоду од мјесеца јуна 1992.године,  па до краја љета 1992.године,  у више наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Ибраковић Шабана, на начин да је,  сам или заједно са осталим чуварима,  тукао  оштећеног дрвеном палицом по глави.

     

    Неутврђеног дана у мјесецу јуну 1992. године, у кругу затвора у Добоју, нарушио тјелесни интегритет оштећеном Јелеч Стјепану, на начин да је оштећеног ошамарио  а након чега је  истом запалио одјело.

     

    Неутврђеног дана током љета 1992. године, дошао до ћелије у којој се налазио оштећени Типура Илија, наредио оштећеном да дође до врата, а затим кроз решетку провукао руку и повукао истог до решетки да је оштећени главом ударио о решетке, а након тога је извукао нож и приближио до главе оштећеног, када су остали затвореници у ћелији одвојили оштећеног од оптуженог, да би у још неколико наврата, сам или са другим стражарима, тукао оштећеног задајући му ударце по цијелом тијелу.

     

    Током љета 1992.године нарушавао тјелесни интегритет оштећених Ковачевић Мустафе,   Пиера Амера, Крџалић Хасана, и Шехић Омера док су пролазили ходником у вц,  на начин да је Ковачевић Мустафу више пута ударио палицом по глави,  Пиера Амера  ударио два до три пута отвореном шаком шамаром по глави и ногом два –три пута  шутнуо од позади, Крџалић Хасана у више наврата ударао палицом, а Шехић Омера када је једне суботе дошао у затвор прво питао” Зашто данас ниси отишао на посао”,  а Шехић му је одговорио “Нисам ја за то крив,  нисте ме позвали”,  након чега је дршком ножа ударио Шехић Омера у предјелу носа сломивши му носну кост.

     

    Током мјесеца јула 1992.године, у више наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Шехић Изета, ударајући га рукама, палицом и ногама по цијелом тијелу, а тачно неутврђеног дана у мјесецу јулу  1992. године, након што га је оштећени замолио да га пусти да оде у тоалет,  истог  извео из ћелије  и у ходнику лактом га ударио у лијеву страну лица,  избивши му том приликом  два зуба, након чега га је пустио да оде у тоалет, а по повратку оштећеном задао више удараца пиштољем по глави.

     

    У временском периоду од мјесеца јула до августа 1992. године, у више наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Старчевић Рифата на начин да је истог тукао рукама по глави када су затвореници извођени у круг затвора, да би и једне прилике када је оштећени требао да унесе храну у ћелију истог ударао рукама по глави, лицу и потиљку.

     

                Дакле, за вријеме оружаног сукоба, кршећи правила међународног права, физичким злостављањем према цивилном становништву нарушавао њихов тјелесни интегритет,

     

                 чиме је  починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1 Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,  преузетог закона,

     

                 па га суд примјеном истог законског прописа и члана  33,  38,  42. став 1. тачка 2. и 43. став 1. тачка 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, преузетог закона

                

    ОСУЂУЈЕ

     

    НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 2 (ДВИЈЕ) ГОДИНЕ И 6 (ШЕСТ) МЈЕСЕЦИ

     

                  На основу члана 50.став 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,  преузетог закона, оптуженом се у казну затвора урачунава вријеме проведено у притвору почев од 30.01.2020.године  до 29.05.2020.године. 

     

                   На основу члана 99. став 4. Закона о кривичном поступку Републике Српске оптужени се ослобађа у цијелости накнаде трошкова  кривичног поступка из члана 96.став 2. тачка а) до е) Закона о кривичном поступку Републике Српске који падају на терет буџетских средстава,  а на основу члана 101. Закона о кривичном поступку Републике Српске нужни издаци оптуженог и награда и нужни издаци његовог браниоца   падају на терет буџетских средстава. О висини трошкова  суд ће донијети посебно рјешење кад се ти подаци прибаве.

     

                   На основу члана 108. став 3. Закона о кривичном поступку Републике Српске оштећени  Мешић Суљо сходно постављеном  имовинско правном  захтјеву у цјелини се упућује на парнични поступак, док остали оштећени и чланови њихових породица  се упућују да имовинско правне захтјеве могу остварити у парничном поступку.

               

                Доношење неправоснажне пресуде против Станише Миљановића са боравиштем у   Добоју не значи да је та особа заиста и одговорна за почињење кривичног дјела. Према принципу презумпције невиности, свако се сматра невиним за кривично дјело, док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица.